Juče sam nakon otkazivanja koncerta Scorpions-a koji je trebao da bude održan 7. decembra imao tu čast da sa svojim kumom prisustvujem odličnom spektaklu koji se odigrao u BG Areni u drugom terminu. Suvišno je trošiti reči da li je bilo vredno čekati ovakav događaj.
Današnju traku iskoristiću da se zahvalim kumu što mi je ukazao tu čast da se zajedno upišemo u kalendar neprolaznosti. Uzgred ću pomenuti i jednog mog dragog prijatelja koji nažalost nije sa nama već skoro deceniju. Godine su proletele… Da je sa nama, siguran sam da bi juče iz prvog reda istaknut vezanom crnom dugom kosom i precizno oblikovanom bradom, podignutih ruku pevao – Send me an angel, kao što smo to on i ja činili uz baš ovu verziju koju ću zavrteti danas.
Zvuk nikada ne umire. On se samo prostire… Podelite traku.
