Šta je to #HASHTAG?
Hashtag na internetu i društvenim mrežama predstavlja frazu, skraćenicu, reč ili više spojenih reči koje se koriste isključivo uz upotrebu karaktera “#” – TARABA na početku pisanja koji ga “aktivira”, bez upotrebe razmaka i specijalnih karatera. Ne može da bude samo brojčani niz već je sastavljen samo od slova, ili od kombinacije slova i brojeva.
Kako je nastao hashtag?
Kada je reč o nastanku hashtag-a, prati ga veoma zanimljiva priča. Metadata oznake su prisutne u digitalnom svetu vrlo dugo, čak od 1988. godine. Prvi put su se pojavile na “IRC” platformi koju je većina nas digitalnih pionira koristila. Kao i danas, i tada su korišćeni za grupisanje raznoraznih poruka, kanala, gradova, slika, videa i drugih sadržaja po kategorijama. Njihova svrha je naravno bila da korisnici lakše pretražuju sadržaj za određene kriterijume pretrage po oznakama koje su unapred definisane.
Novija moderna istorija “pravog” hashtag-a počinje kada prvobitno biva upotrebljen od strane ovog simpatičnog programera 2007. godine:
how do you feel about using # (pound) for groups. As in #barcamp [msg]?
— ␈ Chris Messina␈ (@chrismessina) August 23, 2007
Pošto u startu nije protumačen kao dobra ideja od strane Twittera, pravu ekspanziju doživeo je nešto kasnije slučajno kroz #SanDiegoFire, kada je gore pomenuti Chris predložio jednom od twitteraša koji je bio na licu mesta tokom trajanja požara u San Dijegu i izveštavao da ga koristi. Ostalo je istorija ovog “fenomena”. Nešto kasnije 2009. godine Twitter je uvrstio hashtag-ove kao svoj sastavni element, kao i jedan od svojih “zaštitnih znakova”.
Narednih godina hashtag se proširio i na druge društvene mreže kao i ceo internet preko raznih agregatora.
Čemu služi hashtag?
Hashtag služi prvenstveno za razvrstavanje i pretragu sadržaja na internetu i društvenim mrežama, kao i praćenje raznih multimedialnih ili tekstualnih sadržaja koji su negde na njima objavljeni, kao i aktuelnih i neaktuelnih tema.
Pored toga, javlja se često i u korporativnoj upotrebi za promociju raznih brendova, pojedinaca, kampanja, aktivnosti, prodajnih i marketinških akcija, ali i razne druge namene kako što je i društvena aktivacija.
Kako (NE)koristiti hashtag?
Na početku, moram da istaknem da pravila za upotrebu hashtag-a na društvenim mrežama nisu ista i da zavise od njihove prirode, specifikacije postova, sistema pretrage, broja dostupnih karaktera u objavi itd. Takođe, pravila za njihovu upotrebu zavise i od cilja koji želi da postigne onaj ko ih upotrebljava.
U moru društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter, Instagram, Pinterest, LinkedIn, G+ itd., mogu biti različite metodologije i pristupi, ali suština kada su u pitanju osnovna pravila korišćenja i kreiranja hashtag-ova ostaje ista.
Nepravilno korišćenje hashtag-a postaje sve veći trend na privatnim, a nažalost i na korporativnim profilima društvenih mreža. Prvoj kategoriji u koju spadaju većinom i amateri ne treba puno zameriti, ali druga je već „krizna“ jer “identitet brenda” često može da lako bude kompromitovan, a efekat same pogrešne upotrebe hashtag-a kontraproduktivan, ili najblaže rečeno – neproduktivan. Stoga, poverite vaše korporativne profile na održavanje profesionalcima – uštedećete.
Koliko hashtag-ova je najbolje da upotrebim u jednom postu?
Sve češće, veliki broj pojedinaca, a i brendova pravi ŠUMU hashtag-ova u svojim postovima pogotovo na Facebooku. On je pogodan za taj “sport” zbog neograničenog broja karaktera u objavi. Veliki broj hashtag-ova NIJE DOBAR iz prostog razloga što se njima umanjuje “estetika” posta i stvara atmosfera spama. Na Facebooku praktikujte da koristite ukoliko je to neophodno maksimum dva do tri smislena hashtag-a. Ti hashtag-ovi treba da opisuju tematiku posta, proizvod, akciju, fotografiju, ili nešto sedamnaesto što ima smisla i logike i preko čega bi osoba koja pretražuje društvenu mrežu mogla da dođe do posta koji će okupirati njenu pažnju i ispuniti cilj koji zacrtao onaj ko post objavljuje. Ono što je još veoma bitno naglasiti za Facebook je da hashtagovi koji se nalaze u okviru postova koji su “private” ne bivaju eksponirani po mreži prilikom pretrage.
Instagram je malo tolerantnija društvena mreža kada je u pitanju broj tagova koje je potrebno postaviti zbog svoje prirode i prvenstveno platforme na kojoj se deli isključivo multimedijalni materijal i na kojoj je pretraga sadržaja prvenstveno ustoličena na hashtag-ovima. Naravno, ne treba ni na Instagramu preterivati, već treba uz izvesnu umerenost “poentirati” i doći do cilja koji ste zacrtali. Iako ima ograničenje od trideset hashtag-ova koje je moguće iskoristiti, moj savet je ići na oko deset, maksimalno do petnaest usko usmerenih, kako se estetika i čitkost posta ne bi narušila.
P.S. Trenutno radim na istraživanju kada je reč o broju postovanih hashtag-ova na Instagramu koje ću podeliti sa vama kad bude završeno nakon nekoliko meseci.
Twitter kao rodonačelnik hashtag-ovanja ima takođe tu čast da ne bude opterećen njima preterano. Pre svega zbog ograničenja u broju karaktera u okviru jednog twitta od čitavih 140 komada. Stoga dva do tri hashtag-a, za njega – prava je mera. Na njemu se ponekad hashtag-ovi upotrebljavaju u toku pisanja samog Twitt-a i njegovih rečenica, kako bi se uštedeli #karakteri za koji bivaju potrošeni pisanjem #hashtagova na kraju #twitta. Nadam se da ste razumeli poentu. Ovaj model neretko neki primenjuju i na Facebook-u što je nepotrebno i otežava čitanje objava.
Kako da pravilno pišem hashtagove?
Odlično pitanje. Za početak, nemojte da pišete hashtag-ove isključivo #VELIKIMSLOVIMA. Hashtag-ovi se isto pretražuju u slučaju pisanja i malim i velikim slovima, te je ovo pitanje isključivo estetsko i ima smisla samo kod eventualno neophodnog naglašavanja. Ne zaboravite da se velika slova tumače na Webu i kao VIKANJE!!! Ukoliko imate više reči u hashtag-u, mogu se uredno razgraničiti velikim početnim slovima kao bi korisnicima bilo jasnije na šta se oni odnose. Primer može biti #PrvaSmena.
Nemojte pisati hashtag-ove sa latiničnim slovima (#čvorak #čokolada #škola #goč itd.). Slova ĆŠČŽ itd. se ne prepoznaju u hashtag-ovima, te ih izbegavajte i koristite englesku abecedu. Ne koristite ni specijalne karaktere.
Dužina hashtag-a ne bi trebala da prelazi 20 karaktera. Što je hashtag kraći, on je suptilniji, pamtljiviji i zgodniji za upotrebu. Oduzima manje karakternih mesta, a i dobijamo na estetici postova.
Nemojte spajati hashtag-ove – #prolece#ljubav#tbt#cvece. Unesite razmak između njih. Pored narušavanja estetike posta i stvaranja utiska neurednosti i nepreglednosti, učinićete da oni koji žele da uđu u direktnu pretragu hashtag-a, pogotovo preko telefona imaju poteškoću. Prevenstveno zbog vizualnog razgraničenja, a i tehnički zbog otežane mogućnosti pokretanja pretrage po hashtag-u direktno prstom na mobilnim uređajima koji su okosnica društvenih mreža danas.
Jedan od posebnih razloga zbog kojih sam krenuo u pisanje ovog teksta je POMOĆ. Tako je, dobro ste pročitali, pomoć putem ukazivanja svima onima koji pišu kilometarske hashtag-ove koji nemaju nikakvog smisla. #volimtenajvisenasvetuljubavimoja, meganebulozno zar ne?
Takođe, podeliću još jedan dobronamerni savet, a to je da ne koristite kao hashtag reči koje nemaju smisla i neku logičnu primenu #cukunbaba #cukundeda #kucicazamagarca itd. Pre upotrebe hashtag-a razmislite da li biste po njemu nešto pretraživali. Stavite se u ulogu korisnika, te nakon toga ispišite neki.
Pravilna upotreba hashtagov-a i motivi prilikom postavljanja istih
Da li ste se nekada zapitali zašto ste upotrebili u okviru posta određen hashtag? Koji su bili vaši motivi?
– Da sakupite što više lajkova za post, tweet ili fotografiju na Instagramu?
– Da dovedete što više ljudi do vaše objave koji će je videti i pročitati?
– Da dovedete što više ljudi do vaše objave u kojoj se nalazi url ili neki drugi sadržaj koji će odvesti posetioca na neko vama bitno mesto (do proizvoda koje prodajete ili neke bitne vesti, bloga)?
– Da sakupite što više pratilaca na nekoj od društvenih mreža?
– Da biste ga stavili čisto “reda radi”?
Sve češće srećem one koji pripadaju poslednjoj grupi te njima želim da uputim poseban apel da obrate pažnju na sve druge stavke i da na osnovu njih prilagode upotrebu hashtag-ova.
Tako da hashtag-ovi treba da opisuju ono što poruka, post, fotografija ili tekst koji je objavljen nosi. Eventualno da opisuju brend, proizvod, ili kampanju. Ukoliko sadrže nepotrebne, ili hashtag-ove koji nemaju veze sa samim postom i tematikom, onda postavljanje hashtaga nema svrhu i biva kontraporduktivno.
Takođe je potrebno obratiti pažnju i na tržište i region kome se obraćate, tačnije na kome se vaša ciljna grupa nalazi. Ovo je veoma bitno pogotovo za korporativnu upotrebu društvenih mreža. Ako imate proizvod koji ističete ili prodajete na domaćem – srpskom tržištu, upotreba hashtag-ova – #italia #bene #love #happy #cute, i nema nekog smisla sem ako ne želite da budete sakupljači lajkova spamera i prodavaca Instagram lajkova. Vama je potrebna USKA ciljna grupa na profilu, kao i potencijalni kupci za vaše usluge i proizvode. Stoga je na korporativnim nalozima bitno ciljati hashtag-ovima ciljnu grupu koja može da se konvertuje, a ne prikaže vašem šefu kao teatralni uspeh komjuniti menadžerskog umeća. Stoga, za domaće proizvode koristite na primer: #srbija #srpski #ljubav #beograd #novisad #nis itd. u zavisnosti od samog proizvoda, usluga, tematike i drugih bitnih marketarskih atributa.
“Mane hashtag-ova”
Jedan od “problema” koji se može javiti sa hashtag-ovima koje sami kreirate za određene namene ili kampanje je njihova “kontrola”. Ne možete na nijedan način sprečiti nekoga da koristi pomenuti i time filtrirate sadržaj na način na koji vam to odgovara. Naravno, neretko korišćenje hashtag-ova može biti i kontraproduktivno te je dobro biti veoma obazriv prilikom ozbiljnijeg korporativnog planiranja kampanja, kao i kod odabira i kreacije.
Hashtag kao sastavni deo budućnosti i ne samo digitalnog života
Ne zaboravite, hashtag je izašao van standardnih digitalnih okvira. Pored toga što je veoma bitno direktno sredstvo za pretragu, koristi se sve više i u realnom životu. Možemo ga sresti na printovima, promotivnom materijalu, na plakatima, rolbanerima, flajerima, podsetnicama, u televizijskim programima. Svuda, gde može da ima praktičnu primenu i ukaže ciljnoj grupi na svoje postojanje, ili da je neophodan element neke aktivnosti.
(Autor: Milan Stanković Kabe / Foto: htag, stock photo)
Hvala za ovaj tekst! 🙂
Nema na čemu Milice 🙂