Honda Civic šeste generacije – Polovnjak za sve uzraste

Honda je kao istočnjački brend odavno poznata po svojim odličnim motorima i pouzdanosti. Svaki mladić koji se iole razume u automobilsku tematiku je barem jednom u životu čuo za VTEC sistem razvoda ventila, a najčešće je prvi pristupačni momački auto posle Juga upravo Honda, i to uglavnom Civic (ili njegov derivat i specifičniji model Honda CRX). Stoga i naslov ovog teksta u kome će biti podeljeni saveti za kupovinu ovog vozila može zasluženo da ponese naziv – polovnjak za sve uzraste.

Honda Civic je popularan upravo zato što kroz relativno nisku cenu, povoljno održavanje, sportski duh, postavku i izgled predstavlja odličnu ulaznicu u svet automobila, a odlično je prevozno sredstvo i za porodične, kao i ljude starijeg doba koji žele “odanog slugu”. Naravno, i druge Honde su više nego interesantne, ali ćemo se ovde ipak držati modela koji je kod nas poznat po malo rogobatnijim nadimkom – “buljava”, zbog krupnih farova. Mi je ipak radije nazivamo – šesta generacija Honde Civic, ili “Hrcak”, kodne oznake EJ/EK/EH.

Ovaj Honda Civic model je do pojave FD sedan verzije Civica 2007. godine, bio poslednji Honda Civic proizveden u Japanu. Ranije je takođe pominjan Honda Civic model sledeće generacije (sedme), u kome je istaknuto da je najbolje primeniti dokazanu formulu: benzinski motor, japanska Honda i manuelni menjač.

Najčešći model koji se kod nas pojavljuje u auto oglasima je sa 1.4 litarskim motorom D serije. On se nudi u dve verzije snage, od 75 i 90 KS, a realna razlika u konstrukciji ova dva motora je jedan dihtung uz koji drugi pomenuti motor dobija snagu koja je restriktovana, što je jednostavnim ogledom dokazano.

Ovo je ujedno i najzahvalniji motor u ovoj šasiji. Teško da je zapamćen slučaj da je iko ikad radio generalnu popravku na njemu, osim eventualnog osvežavanja motora ili swapa. Delovi su pristupačni, veliki servis je jednostavan, jer se za isti upotrebljava samo zupčasti kaiš i španer. Motori prelaze velike kilometraže i izuzetno su pouzdani. Sav potrošni materijal za njih postoji u aftermarketu.
Set kvačila je takođe prisupačan za kupovinu. Postoje kvalitetne aftermarket zamene poput Exedy po ceni manjoj od 150 evra za kompletan set. Cilindri ponekad mogu da se pokvare, ali i oni postoje zamenski u aftermarketu, što predstavlja još jedan dodatni plus prilikom izbora ovog polovnjaka.

Trap Honda Civic modela šeste generacije je specifičan po tome jer je sastavljen od velikog broja silen blokova, i velika većina njih može da se pazari na komad u slučaju habanja. Uglavnom su izdržljivi, menjaju se oni, koji se pokvare vremenom, ali će trap imati kraći vek trajanja u slučaju montaže i korišćenja guma većih od 15″, a pogotovo sa ugrađenim nižim oprugama. No, to je nešto što je skoro neizbežno kada Honda Civic dođe u ruke mladih entuzijasta, jer je ponuda tuning i styling opreme za ovaj model ogromna.

Karoserija se proizvodila u tri oblika: hečbek model sa troja vrata (koji je i najčešći), sedan sa četvoro vrata koji se takođe može sresti, kao i coupe verzija koja je sklapana u Americi. Generalno, za sve popravke ima delova. Ono čega nema u aftermarketu, lako se može pronaći na otpadima, jer ih na njima ima u velikom broju.

Pored D14 motora u dve verzije snage koje smo pomenuli, nudila su se i još dva motora za evropsko tržište – 1.5 ekonomični VTEC i VTI sportska verzija sa B serijom motora B16A2 sa 160 KS. O E-Vtec verziji koja je najčešće išla u sedane, akcenat je bio na što boljoj ekonomičnosti. Tome su prilagođeni i motor i menjač, tako da je on odličan izbor za porodične ljude kojima treba pouzdan i ekonomičan sedan.

Honda Civic VTI je san svakog entuzijaste, ali nažalost, dosta redak model. Rade se često swapovi u obične karoserije, najčešće u 1.4 litarske modele, ali su za taj zahtev potrebne određene prerade.

Standardna verzija je poslednji pravi VTEC sa svojim sirovim prenosom snage kad se uključi sistem na određenom broju obrtaja. Već kod narednih Type R modela je situacija drugačija, ali to je već druga serija motora (K oznake). Što se održavanja tiče, nominalno je slična cena kao i za D seriju, samo je kvačilo skuplje, iako i ono postoji u aftermarketu. Neki delovi su specifični za Honda Civic VTI model, ali je to u suštini i dalje auto koji ima pojačan motor, menjač, poluosovine, kočnice i blago dorađen trap. I dalje drže visoku cenu u oglasima, ali to je cena sportske harizme Honda Civic VTEC VTI modela.

Naravno, kako to obično biva, uvek postoji nešto bolje. U ovom slučaju je u pitanju isključivo verzija Civic modela sa desnim volanom, pod slavnim imenom Type R i kodnom oznakom EK9. Još snažniji od VTI modela (sa 185 KS), ovaj B16B motor je oličenje sportskog duha Honde i prava gradska trkalica, kao i jedan od “najsposobnijih” FWD modela svog vremena, a i kasnije.

Ovo je možda jedno od dosadnijih savetovanja za kupovinu, jer osim redovnog održavanja i zamene delova usled starenja materijala i habanja, ovaj poslednji oldschool Honda Civic model sa D serijom motora bukvalno nema nikakvu fabričku manu. Po nama, 1.4iS verzija je najbolja opcija, iako i od slabije napravite jaču uz pomoć “dihtung tuninga”. Osim izduvnog sistema, ništa ne bi trebalo modifikovati od mehanike, već bi se trebalo pozabaviti isključivo estetikom, i sklapanjem jednog retro modela po svom ukusu.

Namerno nismo pomenuli značajnije njegovog petovratnog i karavan brata, Honda Civic oznake MA/MB koji se pravio u Engleskoj i pripada takoreći šestoj generaciji modela, jer ova dva vozila više imaju razlika nego sličnosti, tako da ćemo poseban akcenat na njega staviti u nekom drugom tekstu i savetovanju.

Kupovina polovnjaka – Honda CIVIC modela šeste generacije

Posle ove lepe priče, sigurno ćete se odlučiti da odaberete jedan ovakav model, ako već niste. Tim povodom, ispričaću Vam detalje o jednoj odličnoj kupovini koju je naš čitalac Nesha uspeo da sprovede u delo i danas uživa u vožnji svoje “buljave”.

Auto je kupljen pre nesto manje od godinu dana od prvog vlasnika. Njegov sat za kilometražu u trenutku kupovine pokazivao je brojku od 73 000 Km. Naravno reč je o realnoj brojčanoj vrednosti, a ne “pijačarskoj”, kakav je to danas trend u našoj zemlji.
Od opreme je imao klima uređaj, kratka i duga svetla, četri točka u paketu sa volanom, ali bez servo pomagala.

Auto je u trenutku kupovine bio u fabričkom stanju bez ikakvih modifikacija. Na njemu su bile fabričke čelične felne od 14″ sa novim zimskim gumama. Auto nije imao plinski uređaj. Od tog trenutka pa sve do sada, kada auto ima 73 000 pređenih kilometara u njega je ugrađen plinski uređaj (sekvent), limarija je kompletno zaštićena, ubačene je Eibach Pro kit opruga koje se preko ostalih sklopova i amortizera imaju kontakt sa podlogom preko Brock felni i letnjeg seta guma.

U planu je dovođenje motornog vozila u stanje koje će zadovoljiti vlasnika (ne znamo do kojih će to granica biti), kako izgledom, tako i voznim karakteristikama kako bi mogli srećno i zadovoljno da žive i kreću se do kraja života.

Veoma zanimljiva je priča iz prošlosti koja se vezuje za ovaj auto i njegov dolazak u našu zemlju. U periodu pre bombardovanja u Beogradu je postojala firma koja se bavila prodajom i uvozom Honda vozila. Automobili su se uvozili čak iz daleke Amerike. Prevoz vozila je izvršen brodom do Grčke, odakle je auto dovežen na točkovima do Luke Beograd gde je bio carinjen. Sa carine je auto prevežen u salon, gde je stajao do početka bombardovanja kao poslednji model u salonu. Posle toga dolazi u vlasništvo prvog zvaničnog vlasnika u našoj zemlji od koga je junak naše današnje priče kupio povoljno ovaj polovni auto.

Uz auto je novi vlasnik dobio kompletnu propratnu dokumentaciju od trenutka primarnog uvoza pa sve do prodaje, počevši od svih računa, brošura, izmirenih carinskih obaveza i ostalih dokumenta koji su sačuvani od zaborava brižnošću bivšeg vlasnika.

(Tekst: Milan Stanković Kabe / Foto: Nikola Urošević, Milan Stanković Kabe, Civic forum, Wikipedia)